Na kosovskoj umetničkoj sceni pojavila se '90 godina generacija umetnika koja je dovela u pitanje raniji akademizam, nacional-romantizam i modernizam provincijalnog tipa. Ključna figura toga obrata bio je Sokol Beqiri (1964, Peć).

Osnovne karakteristike umetnosti Sokola Beqirija su konceptualnost, (samo)refleksivnost i radikalnost. Od svojih prvih radova, sredinom devedesetih, Beqiri se direktno i iskreno bavi tamnom i demonskom prirodom čoveka, pri čemu se ne libi ni samoironiziranja svoga položaja umetnika, aplicirajući u brutalne objekte i instalacije svoje klonirane likove, ili alijenirane delove tela (kosa, nokti...).

Nakon rata, Sokol Beqiri još otvorenije tematizuje skandal zla u realnosti i umetnosti. Nadovezujući se na čuveno pitanje Teodora Adorna o (ne)mogućnosti poezije/umetnosti nakon Auschwitza, Beqiri se kreće tamnom zonom ideje i prosedea koji se platonistički mogu nazvati mimezom zla. Performans izveden na zgarištu Stare Čaršije u Peći, zatim onaj izložbi Kosovska Golgota (Novembar, Decembar 1999), Instalacija Think Pink (2001), Hallo Christo!:Greetings from Peja, zatim video radovi Milka (2000) i New York, New York (2001) , instalacija Kad anđjeli kasne (2001) nisu samo vizuelne reminscencije i umetničke reakcije na ratna zverstva. Ona postavljaju pitanje saučesništva u zlu, kojeg nije pošteđena ni umetnost.

U novim radovima Fuck You (Izložba "Beautiful Strangers", Galeria IFA Berlin 2001), Beqiri's Love Shop i Building the Walls (2001 Strasbourg, Workshop Mobility and Nomadism in Multicultural Europe"), Beqiri napušta opsednust zločinom i nasiljem i započinje novu seriju radova pod skupnim naslovom Love Signs. U poređjenju sa krvlju i brutalnostima iz ranije serije, nova se čini lepršavom i veselom. Međjutim, pitanja koja on sebi i nama postavlja u ovim radovima jednako su radikalna i blasfemična kao i ona iz prethodne serije, budući da je njihova intencija razobličenje dvoličnosti drugih vidova socijalnog nasilja.

Već u video radovima (Milka, New York...), Beqiri je ironijski potencirao duboku distancu koja deli, ali i spaja, svet zla i nasilja i svet luksuza i obilja. Oni se mogu shvatiti i kao replika na gađenje Zapada prema tzv. "balkanskom varvarstvu". Umetnik, međutim, sugeriše da je i Zapad, na preinačen i sofisticiran način, jednako zao i krvoločan. Temelji civilizacije su svakodnevno nasilje i klanje miliona zivih bića, kojima se i tamo i ovde, u "barbarskim' zemljama, hranimo. Svet je na neki način ujedinjen u nasilju i zlu. "Mi smo vase naličje, druga strane medalje", implicitna je poruka Beqirija zapadnoj nadmenosti. Ali, poruka se može iščitati i u obratnom smeru, prema nama, da je, naime, sveti i bogati Zapad, kao naš hiperdizajnirani ideal sa reklama, samo hiperulepšana i idealizovana slika istoga zla i očajanja, govana u kojima se nalazimo.

I u projektu "Mobilnost i nomadizam umetnika u multikulturnoj Evropi", Beqiri zadržava isti temeljni ironijski stav o dva lica istoga sveta. Ako smo u znacima mržnje i nasilja/razaranja isti, samo što ste vi bogatiji i umete bolje da upakujete svoje promašaje i strahove, i imate daleko višu cenu, onda smo isti i u znacima ljubavi, ali na neki način sa obrnutim redom u ispoljavanju potencija, jer mi u našem siromaštvu nemamo šta da skrivamo i skloni smo prodaji, podajemo se i prodajemo.

Ideja je suptilnija. Beqiri slika kurve na ulicama Strasbourga, jednog od centara Evrope, kako mašu zastavama Evropske Unije. Ima li mobilijnih stvorenja od kurvi? I to upravo ulične droce koje su najčešće ilegalno došle sa Istoka u Evropu snova i ideala.

Postavlja se suštinsko pitanje: ko koga jebe u toj mobilnosti i multikulturalnosti razdvojenje i ponovo spojene Evrope? U znakovnom smislu mi istočnjaci jebemo vas zapadnjake, jer ste vi naš ideal, nasi prinčevi iz bajke, iako vi mislite da jebete nas, jer možete da nas platite i poravnate račune.

U projektu inače nema ničeg perverznog, osim prostituciji prirođenog kiča (kič je, inače, stalna opsesija Beqirija, od njegovih najranijih radova). Ipak, ironijski, vrhunski kič u ovim slikama očitava se ponajviše u plavim zastavama UE, sa onim krugom zlatnih zvezda, kao prizemljenog i nomadskog sazvežđa koje Evropu ujedinjuje u laži. Nomadska invazija Evrope gde Istok može uglavnom slobodno da prodaje samo svoje telo, svoj pičke i svoje kurce, vraća nas na lajtmotiv Beqirijeve ideje o gotovo bezizlaznoj dvoličnosti i pervertiranosti civilizacije.